NFO MREŽA
Mladić (29) iz Sombora prije tri godine je saznao da je HIV pozitivan. Od tada se njegov život potpuno promijenio. Istog časa ostao je bez djevojke, posla, prijatelja, a u razgovoru za "Blic" priča na kakve sve vrste diskriminacije nailazi, prije svega kod ljekara, o kojima ranije nije mogao ni da sanja.
- Imam osjećaj da ljudi mogu, zatvorili bi nas u neki kavez gdje bi nam davali vodu i hranu. Možda čak ni to, kako bi nas se riješili što prije. Prosto takav utisak imam na osnovu iskustava, koje proživljavam - priča za "Blic" mladić koji je želio da ostane anoniman.
Kaže da je dugo razmišljao da li da ispriča kroz šta sve prolazi od kada je HIV pozitivan. Ipak, duboko uzdiše i počinje mislima da se vraća nekoliko godina unazad.
- Rutinskom kontrolom, testiranjem, kako god to neko nazvao, 2015. godine sam otkrio da sam HIV pozitivan. Sa terapijom sam krenuo odmah, jer je broj kopija virusa bio izuzetno veliki. Poslije nekih mjesec i po dana se sve normalizovalo, virus je pao na nulu, do granice da ne mogu nikoga da zarazim, ali su se javili drugi zdravstveni problemi i tu počinjem da doživljavam diskriminaciju, prvo od ljekara - počinje svoju priču.
"Lekari nisu opremljeni da operišu HIV pozitivnog"
Dobio je kaže, kamen u žuči koji je dostigao veličinu od nekoliko centimetara pa je jedno veče imao napad i otišao u bolnicu.
- Tamo su mi rekli da je kamen ostao u lumenu žučne kese i da bi trebalo da se operiše. Kada sam im rekao da sam HIV pozitivan, ljekari su okrenuli priču da ustvari ne treba operacija, da će oni to da zaliječe infuzijom, jer "oni nisu opremljeni da bi operisali nekog ko je HIV pozitivan". Bio sam zatečen i u čudu - priča i prisjeća se kako je ubrzo na sličan stav naišao i kada je otišao kod stomatologa.
- Pošto redovno posjećujem stomatologa, otišao sam na rutinsku kontrolu i kada sam im rekao da sam HIV pozitivan, nisu htjeli ništa da rade, čak ni da me pregledaju - opisuje neprijatnu situaciju koju je doživio.
Takođe dodaje da je imao i pozitivnih iskustava sa lekarima, ali da se ova loša konstantno ponavljaju.
Dobra i loša iskustva u ordinaciji
- Evo prije nedjelju dana sam išao na neko previjanje gdje me medicinska sestra previla bez rukavica i na kraju je pred punom čekaonicom ljudi počela da viče na mene, zašto joj nisam rekao da sam HIV pozitivan. Da tako neko viče na vas pred toliko ljudi nije prijatno nikome, a još da ističe da ste HIV pozitivni, kao da nije dovoljno što to piše u mom kartonu - priča rezignirano ovaj mladić.
Poslije svih neprijatnosti, sada kaže već zna kod kog ljekara može da ode i ko mu neće praviti problem jer tvrdi da je u njegovoj okolini dosta ljudi upravo od ljekara saznalo za njegovu bolest.
- Najviše me pogodila ta neetika ljekara koji kao da zaboravljaju na Hipokrata i da stvari koje se dešavaju između pacijenta i ljekara ostaju između njih, da se ne prepričavaju okolini, a za mene je eto dosta ljudi u Somboru na taj način saznalo da sam HIV pozitivan - ističe on.
"Prijatelji su prestali da mi se javljaju, djevojka se okrenula i otišla"
Prvo je, kaže, njegova majka saznala od ljekara, a ostalima je sam ispričao.
- Vidio sam u kom pravcu to ide i da bolje da saznaju od mene, nego od drugih. Naravno, porodica je ostala uz mene kao podrška, što za društvo ne mogu da kažem. Mnogi prijatelji su odjednom prestali da mi se javljaju. Sada imam dva jako dobra druga i drugaricu, koji su uz mene - kaže on.
Priča i da je bez tadašnje djevojke ostao čim joj je saopštio da je HIV pozitivan.
- Ležao sam u bolnici tih prvih nekoliko dana kada su se radili svi ti testovi, a ona je došla u posjetu i tada sam joj rekao šta mi je. Više nije dolazila. Dobio sam poslije samo jednu poruku od nje, koju sam iskreno i zaboravio jer sam tada bio psihički preopterećen saznanjem da sam HIV pozitivan - priča zamišljeno, prisjećajući se tih trenutaka.
"Otkaz na poslu dok sam ležao u bolnici"
Otkaz na poslu je dobio mjesec dana nakon što je saznao za bolest.
- Tamo sam radio tek nekoliko mjeseci, nisam ni bio prijavljen, a obrazložili su mi da su morali da nađu zamjenu jer mene nije bilo dve nedelje na poslu. To sam prijavio inspekciji ali nisam dobio nikakav odgovor - naglašava ovaj mladić koji više ne može da nađe posao.
- Na primer, išao sam u jedan ovdje poznati kafić da konkurišem za posao i rekao sam da sam HIV pozitivan, na šta su mi odgovorili da njima ipak treba žensko za rad u kafiću. Na to sam se samo nasmijao i sve mi je bilo jasno. Nakon dvije nedjelje u tom kafiću vidim da su zaposlili muškarca, a ne djevojku - opisuje jednu od situacija u kojoj se našao.
"Otišao bih gdje me niko ne zna"
Imao je kaže priliku i da ode u inostranstvo, u Njemačku da radi gdje ga niko ne zna, ali ni to za njega nije izvodljivo.
- U pitanju je sezonski posao, dva puta po tri mjeseca. Ali ja ne mogu da odem na tri mjeseca jer jednom mjesečno moram ovde da uzimam lijekove pošto dobijam jednomjesečni uput - objašnjava svoje muke mladić iz Sombora.
Kaže da bi mu možda život bio malo lakši da živi u Novom Sadu ili Beogradu.
- O tome sam razmišljao, ali ja nemam novca za troškove da negdje iznajmljujem stan i da živim dok se ne zaposlim. A svi znamo da je generalno teško živjeti u Srbiji, a sa HIV-om je odvratno živjeti ovde - kaže razočarano.
Teško mu je što je sada u godinama kada treba da planira svoju porodicu, a to mu trenutno djeluje neizvodljivo jer ne želi da laže nekog s kim bi stupio u vezu ali tada nailazi samo na nerazumijevanje.
"Zarazio sam se na rutinskoj intervenciji"
Žao mu je i što se o HIV-u malo priča. Pretpostavlja da niko nema hrabrosti da javno govori od tome.
- Proglasiće ga da je narkoman, homoseksualac ili bilo šta drugo...a niko ne pita kako si dobio virus. Ja sam recimo virus dobio prilikom jedne rutinske operacije kada sam imao urastao nokat, ili ja bar mislim da se to tada desilo, jer niti sam imao rizične seksualne odnose, niti sam radio bilo kakve pirsinge, tetovaže, nikad se nisam drogirao, tako da pretpostavljam da sam na taj način dobio, iako ne mogu da tvrdim - kaže on.
Na kraju razgovora priznaje da je dugo razmišljao da li da ispriča ove detalje iz svog života. Očekuje, kaže, podijeljene komentare, ali nema šta da izgubi jer okusio je toliko puta diskriminaciju u društvu, a možda njegova priča pomogne nekom ko se kao i on ponekad osjeti u beznadežnoj situaciji.
- Volio bih da zasnujem porodicu i da imam normalan život, ali sve i da se to ne desi, volio bih da probudim svijest kod ljudi jer znam da ima i dobrih ljudi. Neka vide, neka se raspitaju da to što je neko HIV pozitivan nije nikakav bauk i volio bih da ne moramo da prolazimo kroz diskriminaciju, ni u zdravstvu ni van njega - kaže za kraj razgovora.
Blic
Podjeli: