U BiH je najezda neregistrovanih trgovaca koji prodaju odeću, obuću i druge proizvode putem interneta.

Oni naručuju robu iz inostranstva takođe putem interneta, a potom je prodaju građanima, uglavnom posredstvom društvenih mreža ''fejsbuk'' i ''instagram'', pri čemu ih većina nisu registrovani i ne plaćaju nikakve obaveze.

Građani naručuju robu na osnovu fotografija i plaćaju je nakon preuzimanja, ali u slučaju da nisu zadovoljni nemaju kome da se žale.

- Naručila sam neku odeću preko fejsbuka i dobila nešto što uopšte nije ni blizu onog što sam videla na slikama, a osim toga bila je i oštećena. Kada sam se obratila trgovcu nije bio spreman da mi vrati novac ili zameni robu, a nakon mog insistiranja samo me je blokirao na fejsbuku - požalila se jedna Banjalučanka.

Prodaja na daljinu

U Inspektoratu RS kažu da prodaju preko interneta, koja se definiše kao prodaja na daljinu, može da organizuje samo trgovac koji se registrovao za tu vrstu trgovine i koji mora da poseduje odgovarajući poslovni prostor, kao i skladište robe koju prodaje.

Međutim, primećeno je da sve više fizičkih lica, koja putem društvenih mreža, u vlastitim domovima, nelegalno nude različite proizvode i usluge.

Inspekcija nema nadležnost da ulazi u privatne stanove ili kuće, zbog čega su pitanje nelegalne trgovine fizičkih lica putem interneta pokrenuli u saradnji sa Upravom za indirektno oporezivanje BiH.

- Uvidom u evidencije jednog poštanskog operatera identifikovani su građani koji su u kratkom vremenskom periodu imali veliki broj dostava pošiljki, te postoji sumnja da se radi o nelegalnoj trgovini. Informacije do kojih smo došli dostavili smo nadležnim javnim tužilaštvima u BiH, jer se ovo pitanje mora rešavati na nivou oba entiteta - istakla je Dušanka Makivić, portparol Inspektorata RS.

Ona napominje da za uslugu ili proizvod kupljen od fizičkog lica na društvenim mrežama potrošači nemaju mogućnost da traže zaštitu svojih potrošačkih prava putem inspekcije.

- U slučaju da dođe do oštećenja zdravlja ili materijalne štete, potrošači nemaju nijedan materijalni dokaz o kupovini - istakla je Makivićeva.

Carina

U UIO kažu da je naručilac proizvoda putem interneta, čija vrednost prelazi 50 KM, dužan da plati carinu.

Za devet meseci ove godine u BIH je na tri carinske ispostave pri poštama u Banjaluci, Sarajevu i Mostaru ocarinjena roba u vrednosti od 3,7 miliona KM na koju su plaćene dažbine od oko 780.000 KM.

- Od plaćanja carine oslobođeni su državljani BiH i strani državljani za predmete koje prime iz inostranstva u pismima i poštanskim paketima u vrednosti do 50 KM, isključujući alkoholne proizvode, parfeme i toaletne vode, duvan i duvanske prerađevine - navodi Ratko Kovačević, portparol UIO.

Pravo na reklamaciju

Po Zakonu o zaštiti potrošača u RS, ukoliko potrošač koji kupuje robu od registrovanog trgovca preko interneta, nakon kupovine proizvoda primeti nedostatak na proizvodu, ima prava na reklamaciju, na način i u rokovima kako je to propisano u slučaju reklamacije pri „klasičnoj“ trgovini, kažu u Ministarstvu trgovine i turizma RS.

PIŠE: Borka Budić, EuroBlic