Investitor iz Sjedinjenih Država zainteresovan je za izgradnju koridora 5c kroz Republiku Srpsku, potvrdio je “Nezavisnim” Zoran Stevanović, ministar saobraćaja i veza.
Šta znamo o koridoru 5c
- Procijenjena vrijednost: oko 620 miliona evra
- Planirani grant EU: 274 miliona evra
- Projekat suspendovan 2022. godine
- Novi interes investitora iz SAD
- Odluka o EU finansiranju moguća do 2027.
Kako nam je objasnio, u ovom trenutku ne može davati više informacija, jer su razgovori u toku, ali je rekao da će javnost biti informisana o svemu na vrijeme.
Projekat privremeno suspendovan 2022. godine
Ovaj razvoj događaja zanimljiv je zato što se radi o projektu koji je prethodno trebalo da finansira EU, ali je on privremeno suspendovan 2022. godine. Kao razlog navedeni su politički potezi liderstva u Republici Srpskoj, posebno kada je u pitanju blokiranje institucija BiH.
Podsjećanja radi, EU je trebalo da finansira taj dio koridora jeftinim kreditima Evropske investicione banke, a u igri je bio i grant od 20 odsto ukupne vrijednosti projekta, s obzirom na to da se radi o evropskom koridoru.
U petak smo se obratili i Ambasadi SAD i Delegaciji EU, a zbog praznika nismo bili u mogućnosti dobiti informaciju iz Ambasade SAD.
EU planirala da podrži i cestovni i željeznički dio koridora 5c
Ferdinand Konig, portparol Delegacije EU, pojasnio nam je da je EU planirala da podrži i cestovni i željeznički dio koridora 5c. Od ukupne vrijednosti projekta, koja je procijenjena na 620 miliona evra, grat je trebalo da bude vrijedan 274 miliona evra. Uslov za ova sredstva, kako ističe Konig, bio je puno funkcionisanje institucija BiH i završetak političke krize u BiH.
– Od tada, nažalost, traje kontinuirani zastoj na državnom nivou. Evropska komisija ocjenjuje da taj uslov trenutno još nije ispunjen, posebno imajući u vidu blokadu brojnih važnih finansijskih odluka, uključujući i Reformsku agendu Plana rasta – objasnio nam je Konig.
Kada je riječ o tome koliko dugo, teoretski, evropska podrška za ove projekte u RS vrijedi, Konig nam je objasnio da je Komisija informisala BiH da namjerava predložiti Investicionom fondu za zapadni Balkan da otkaže dio projekta koji se odnosi na željezničku prugu, a da će konačna odluka u vezi s cestovnim dijelom koridora biti donesena 2027. godine.
“Pozivamo BiH da radi na ispunjavanju relevantnog uslova, kako bi se izbjeglo otkazivanje cestovnog projekta: Mediteranski koridor, petlja Johovac – petlja Vukosavlje, dionica auto-puta 5c u Bosni i Hercegovini u ukupnom iznosu od 187,4 miliona evra. Takođe, pozivamo BiH da ponovo podnese prijavu za grantove iz Investicionog fonda za zapadni Balkan za otkazani investicioni projekat nakon ispunjavanja uslova, u okviru budućeg poziva za dostavljanje prijedloga investicionih projekata”, pojasnili su nam oni.
Još godinu dana ima šanse
Prevedeno na običan jezik, EU definitivno neće finansijski podržati željeznički dio koridora, ali još godinu dana ima šanse, ako se politička kriza u BiH, prema njihovom gledištu, smiri, da se odobri dio sredstava za cestovni dio koridora u ovom budžetskom ciklusu.
Nezvanično nam je od strane evropskog izvora pojašnjeno, na pitanje da li je pravno moguće da drugi investitor preuzme finansiranje ovog koridora, s obzirom na to da je veći dio ostatka koridora finansiran iz evropskih sredstava, da je pravo domaćih vlasti da realizuju projekte onako kako one žele. Objašnjeno nam je da je svaka sekcija koridora zaseban projekt koji svako može finansirati. Međutim, kako ocjenjuje, teško je očekivati da bi bilo koji drugi investitor mogao ponuditi povoljnije finansiranje od onog koje nudi Evropa.
Vašington smatra da je kriza u BiH završena
Zanimljivo je da administracija u Vašingtonu smatra da je kriza u BiH završena, jer su ukinute sankcije liderima u Srpskoj, dok EU smatra da kriza i dalje traje, zbog čega sankcije ostaju na snazi.
Nedavno je i Alfred Granas, njemački ambasador u BiH, u intervjuu “Nezavisnim” naglasio da se stavovi Amerike i Evrope razlikuju te da i njegova vlada smatra da je rano za ukidanje mjera protiv Banjaluke.
Kako nam je nedavno pojašnjeno, SAD žele da pokušaju da promijene političku atmosferu u BiH na način da se ne primjenjuju sankcije, već da se traže načini saradnje koja bi dovela do vraćanja stabilnosti. Kako nam je rečeno, SAD smatraju da ekonomija može biti glavni faktor stabilizacije odnosa u BiH i da bi dolazak američkih investitora, ako dođe do realizacije, mogao tome doprinijeti.
NEZAVISNE NOVINE
