Okružni sud u Banjaluci donio je presudu u kojoj je utvrđeno da je Radoslav Gajanin nezakonito izabran treći put za rektora Univerziteta u Banjaluci, saznaje Gerila.
To praktično znači da banjalučki Univerzitet od danas nema rukovodstvo i da svi akti i diplome padaju u vodu, piše Gerila.
Podsjećamo da je profesor Poljoprivrednog fakulteta, bivši ministar u Vladi Radovana Viškovića i poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Boris Pašalić prije nekoliko mjeseci tužio Senat Univerziteta u Banjaluci zbog imenovanja Radoslava Gajanina za rektora.
Gajanin je izabran i treći put za rektora Univerziteta u Banjaluci, a Pašalić u tužbi navodi da je to suprotno zakonskim odredbama. Gajaninov treći mandat počinje 22. marta i trebao bi da traje do 22. marta 2030. godine.
Na javni konkurs za izbor rektora javila su se tri kandidata – Njegoslav Jović čija je prijava odbačena kao nepotpuna, Boris Pašalić i Radoslav Gajanin. Gajanin je u dva nabrata bio biran za rektora, a to je, navodi se u Pašalićevoj tužbi, suprotno odredbama Zakona o visokom obrazovanju.
– Na zvaničnoj internet stranici Univerziteta u Banjoj Luci navedeno je da je Gajanin 11. novembra 2017. godine izabran za vršioca dužnosti rektora. Prvi put je izabran za rektora 21. marta naredne godine. Za drugi mandat je dobio povjerenje Senata 29. novembra 2021. godine – navodi se u Pašalićevoj tužbi.
Nesporno je, stoji u tužbi, da je Gajanin već u dva mandata bio rektor Univerziteta. I u Zakonu o visokom obrazovanju, i u Statutu Univerziteta stoji ista odredba: rektor univerziteta, odnosno direktor visoke škole bira se na osnovu javnog poziva na period od četiri godine, sa mogućnošću još jednog izbora.
Prvi Gajaninov mandat trajao je od 2018. do 2022. godine i to prema slovu tada važećeg Zakona o visokom obrazovanju. Ovaj akt je važio do 2020. godine kada je na snagu stupio važeći Zakon o visokom obrazovanju u kojem decidno stoji da mandati nastavljaju da traju do isteka roka na koji su birani.
– Mandat koji je nastavljen i po stupanju na snagu novog, sada važećeg Zakona, tretira se kao mandat i po tom novom zakonu, što znači da se svakako uračunava kao prvi mandat po novom zakonu – stoji u tužbi.
Da novi Zakon nije uvažio tekuće mandate, koji su izabrani po odredbama ranijeg Zakona, onda bi novim Zakonom bilo propisano da ti mandati prestaju i da se moraju provesti novi izbori za rektora po odredbama tok dokumenta. S obzirom na to da je novi Zakon regulisao status zatečenih mandata i da ih je uvažio, jasno je da su ti mandati uvaženi kao mandati i po odredbama važećeg Zakona.
– Prvi Gajaninov mandat, koji je trajao od 2018. do 2022 godine, računa se kao njegov prvi mandat po aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju. Nakon što je i drugi put biran za rektora, jasno je da ne može biti biran i treći put. Isto ograničenje je bilo propisano i ranije važećim zakonom – navodi se u tužbi.
Gerila
